HIV / AIDS

Sindrom stečene imunodeficijencije (HIV bolest, AIDS, SIDA) je klinička manifestacija infekcije koju izaziva virus humane imunodeficijencije delujući na organizam tako što dovodi do pada imuniteta i nesposobnosti organizma da se bori protiv infekcija i bolesti.AIDS je teška, hronična bolest koja se prenosi sa čoveka na čoveka.

Virus direktno napada ćelije organizma, i to prvenstveno T (CD4) ćelije. To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različitih stanja i/ili bolesti. Na spoljašnjem omotaču imaju CD4 receptor za koji se vezuje HIV i ulazi u ćeliju. Inficiranjem CD4 ćelija, HIV dovodi do slabljenja funkcije imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu tzv. oportunističkih infekcija i tumora. HIV može da inficira i druge ćelije u oraganizmu: druge ćelije imunog sistema i koštane srži, neke ćelije crevne sluznice i nervnog sistema.

PUTEVI PRENOSA HIV-a

Izvori HIV-a u organizmu su:

• krv (i menstrualna krv),
• tečnosti koje luče polni organi (presemena tečnost, sperma/semena tečnost, vaginalni sekret)
• majčino mleko.

Virus se nalazi i u drugim sekretima i ekskretima (suze, pljuvačka, mokraća...), ali u njima je koncentracija virusa mala i nedovoljna da izazove infekciju kod druge osobe. Mogući putevi prenosa HIV-a su prikazani u Tabeli.

1. Krv

Najlakši put prenošenja HIV-a je putem krvi, jer se u njoj virus nalazi u najvećoj koncentraciji. Da bi se HIV preneo putem zaražene krvi, potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu („krv na krv“).

Važan način prenosa je korišćenje zajedničkog pribora za ubrizgavanje različitih supstanci direktno u venu ili u mišić (droga, lekovi, hormoni, supstance za tetoviranje...). Ako uvek koriste nove igle i nikada ne razmenjuju pribor za ubrizgavanje, intravenski korisnici droga (IVKD) mogu smanjiti rizik od prenošenja HIV-a.

HIV pozitivne osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.

2. Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom

Vaginalni i analni seksualni odnos su jedan od najčešćih puteva prenosa HIV-a. Ako upražnjavate penetrativni seksualni kontakt, onda je pravilno korišćenje kondoma i lubrikanta najefikasniji način da smanjite rizik prenosa HIV-a. Kondom je važno upotrebiti pre prodora penisa, pošto se HIV nalazi i u presemenoj tečnosti koja se luči pre ejakulacije (prirodni lubrikant). Lubrikant na vodenoj osnovi (nikako ne na uljanoj!) pri seksualnom kontaktu sprečava pucanje kondoma. Zato prekid odnosa pre ispuštanja sperme nije efikasan način sprečavanja prenosa infekcije. Koristite kondom i pri oralnom seksualnom kontaktu. Prezervativ morate koristiti i kada Vam je vrednost PCR niska (<50 kopija/ml plazme), jer se i tada prenosi virus.

3. Prenos HIV-a sa majke na dete

Bebe mogu da dobiju HIV preko majke. Oko 30% dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom ili ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50% dece. HIV pozitivna trudnica može roditi zdravu bebu ako se:

a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija,

b) porođaj obavi Carskim rezom,

c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju i

d) beba ne doji.

Samo tako se rizik prenosa HIV-a spušta na 1-2%. Novorođenče se mora testirati odmah po rođenju. Odojče se testira posle dva i četiri meseca da bi se utvrdilo da li su antitela, koja su potvrđena na rođenju, “nasleđena” od majke, ili je dete zaista inficirano HIV-om. Nivo antitela kod deteta može biti povišen i do 18 meseci po rođenju, a da to ne znači da je ono HIV pozitivno.

Ako žena koja nije inficirana odluči da ostane u drugom stanju sa HIV inficiranim muškarcem, tada može da se obavi proces „pranja sperme” - pre veštačke oplodnje HIV se pranjem uklanja iz sperme. Ovakve procedure se, na žalost, ne mogu obaviti u Srbiji. Postoji nekoliko centara u Evropi u kojima to može da se uradi, npr. u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji…

HIV pozitivne osobe ne mogu biti donatori sperme, krvi i organa.

DIJAGNOSTIKA HIV INFEKCIJE I AIDS-a

Inkubacioni period je individualno različit. Od infekcije do pojave kliničkih manifestacija AIDS-a može proći od 6 meseci do preko 10 godina.

LABORATORIJSKI TESTOVI ZA DIJAGNOZU HIV INFEKCIJE

Indirektnim testovima (ELISA, Western blot) potvrđuje se prisustvo serumskih antitela na HIV.

Antitela se mogu detektovati u krvi posle 1 do 3 meseca. Dotle ne postoje u dovoljnoj količini i zato ih testovi ne mogu odrediti - ovo se zove „period prozora”. Ukoliko je ELISA test pozitivan, radi se potvrdni Western blot test.

Direktnim testovima se potvrđuje prisustvo genetskog materijala virusa u plazmi (lančana reakcija polimerizacije - PCR). Ovaj test se koristi za određivanje broja virusa u krvi (viremija, viral load), što je veoma važan podatak za donošenje odluke o započinjanju terapije ili za praćenje uspešnosti terapije.

FAZE ŽIVOTNOG CIKLUSA HIV-A U ORGANIZMU INFICIRANE OSOBE

Kao i svi virusi, HIV ne može da se razmnožava izvan živog organizma - on mora da uđe u ćeliju da bi unutar nje napravio svoje kopije, uz pomoć raznih delova ćelije.

HIV se sastoji iz jednog lanca genetskog materijala koji se zove RNK. Uz to, HIV sadrži tri veoma važna enzima bez kojih ne bi mogao da se razmnožava - to su: reverzna transkriptaza, integraza i proteza.

1. Ulazak: HIV ulazi u ćeliju vezujući se za CD4 ćelije - određena mesta na ćelijskom zidu T limfocita. Po ulasku u ćeliju (fuzije), virus oslobađa svoj genetski materijal (RNK) i enzime koji su mu potrebni za dalje razmnožavanje.

2. Reverzna transkripcija: Enzim reverzna transkriptaza prevodi (transkribuje) virusni genetski material (RNK) u oblik koji ljudska ćelija može da koristi (virusna DNK).

3. Integracija: Napravljene DNK kopije (virusne DNK) se, uz pomoć enzima integraze, ugrađuju u genetski materijal (DNK) ljudske ćelije, čime virus postaje njen sastavni deo.

4. Sečenje: Kada ćelija počne da se razmnožava, njen DNK (koji sadrzi i DNK virus) daje informaciju ćeliji koje proteine da pravi. Samim tim, u celom procesu, prave se i proteini HIV-a u obliku dugačkih lanaca. Ove lance enzim proteaza „seče” na manje delove i kroji ih u oblike koji su pogodni za izgradnju novog virusa.

5. Sastavljanje i izlazak iz ćelije: Skrojeni proteini se spajaju i stvaraju novu virusnu RNK (virion). Virion pupljenjem dobija omotač pri izlasku iz CD4 ćelija i tako nastaje novi virus. Virus traži, napada (spaja se) i ulazi u novu CD4 ćeliju.

Tokom napredovanja HIV infekcije ka AIDS-u, broj CD4 ćelija se može smanjivati i po 50/mm3 godišnje. Zašto se broj CD4 ćelija smanjuje? Većinu CD4 ćelija u koje HIV uđe i zarazi, organizam smatra za „neprijatelja” i zato ih napada i uništava.

STADIJUMI HIV INFEKCIJE

Procena stadijuma HIV infekcije se vrši na osnovu podataka dobijenih tokom razgovora i pregleda, dodatnih pretraga i laboratorijskih analiza za koje lekar smatra da je potrebno uraditi.

Laboratorijske analize, koje treba raditi na 3-6 meseci, su sledeće:

• hematološke analize/kompletna krvna slika;

• biohemijske analize: ispitivanje funkcije bubrega, jetre i pankreasa (gušterače);

• određivanje broja perifenih CD4 ćelija;

• mikrobiološke analize na prisustvo različitih mikroba: toksoplazme, raznih virusa - CMV, HCV, HBV, HDV.

Asimptomatska HIV infekcija

Na početku se ne javljaju karakteristični simptomi koji bi ukazali na postojanje HIV infekcije. Neke osobe mogu nakon mesec dana razviti simptome nalik na prehladu: temperaturu, glavobolju, malaksalost. Limfni čvorovi su uvećani i bezbolni (najčešće na vratu, dok se na preponama teže opipavaju). Simptomi traju oko mesec dana i na kraju se postavlja dijagnoza bolesti nepoznatog ili virusnog porekla (nalik gripu). Osoba je tada vrlo zarazna. U tih mesec dana, u krvi je povećan broj kopija virusa, jer se virus tada razmnožava najvećom brzinom. Potom se simptomi gube, čak i na više godina, kada počinju prvi simptomi AIDS-a.

Simptomatska HIV infekcija

Na početku je karakteristična pojava simptoma i znakova koji često ostaju neprepoznati od strane pacijenta i lekara. Postepeno se razvijaju sledeći simptomi: temperatura koja dugo traje, noćno znojenje, uvećani i bezbolni limfni čvorovi (na vratu, preponama, ispod pazuha); neobjašnjiv umor, brzo zamaranje pri naporu; otežano disanje, suvi kašalj, bol u grudima; nagli gubitak apetita, gubitak telesne težine, dugotrajni proliv, javljanje belih naslaga na ustima, jeziku i ždrelu. Vrlo rano, virus zahvata ćelije centralnog nervnog sistema, pa se javljaju slabost mišića, slaba koordinacija i usporenost pokreta, podrhtavanje ruku, otežano pamćenje i koncentrisanje, polineuropatija, apatija, depresija.

AIDS

Pojavi AIDS-a, kada je broj CD4 ćelija manji od 200/mm3 plazme, može da prethodi pojava oportunističkih infekcija koje ne ugrožavaju život pacijenta: herpes zoster (reaktivacija virusa ovčijih boginja), gljivična infekcija usta i ždrela (orofaringealna kandidijaza), oralna leukoplakija, moluskum (promene na koži kojima je uzročnik virus), karcinom grlića materice.

Infekcije izazvane patogenijim mikroorganizmima (Candida, M. tuberculosis, HSV) javiće se ranije u toku imunodeficijencije, dok su druge oportunističke infekcije znak već vrlo uznapredovale HIV bolesti (P. canii, T. gondii, C. neoformans, CMV). Ponekad, prvi znak HIV infekcije može biti pojava tuberkuloze ili Pneumocystis carinii pneumonije.

Početni simptomi su isti kao u prethodnom stadijumu: temperatura koja dugo traje, noćno znojenje, uvećani i bezbolni limfni čvorovi (vrat, prepone, pazuh), osip, glavobolja, itd. Zatim se javljaju i drugi simptomi, u zavisnosti od toga koji je sisitem zahvaćen (za disanje, varenje, nervni...). Sa napredovanjem bolesti, različite bolesti mogu, istovremeno, zahvatati različite organe i organske sisteme.

Simptomi i znaci razvijene bolesti se javljaju zbog zahvatanja organa specifičnim oportunističkim infekcijama i tumorima.

TERAPIJA HIV INFEKCIJE

ANTIRETROVIRUSNA (ARV) TERAPIJA

U toku lečenja HIV infekcije, koristi se antiretrovirusna terapija. Lekovi koji se koriste u terapiji ne mogu da dovedu do izlečenja infekcije HIV-om, ali deluju na usporavanje razmnožavanja virusa, tj. blokiraju sposobnost HIV-a da pravi svoje kopije (replikacija virusa), da izađe iz ćelije i time inficira nove ćelije organizma.

Glavni cilj ARV terapije je produženje očekivanog trajanja života i poboljšanje kvaliteta života, time što se:

• sprečava napredovanje HIV infekcije - teži se ka smanjenju količine virusa u krvi (manje od 50 kopija/mililitru krvi) što je duže moguće;

• popravlja stanje imunog sistema organizma - kada je količina virusa u krvi jako mala, imuni system se oporavlja sam od sebe, povećava se broj CD4 ćelija, i organizam postaje otporniji na druge infekcije.

Razvijeno je pet klasa ARV lekova koje se razlikuju po načinu delovanja na virus, tj. delovanja u određenim fazama životnog ciklusa HIV-a i prekidanja njegovog razmnožavanja. Kod nas se koriste četiri klase, i to: inhibitori reverzne transkriptaze (NRTIs), inhibitori nenukleozidne reverzne transkriptaze (NNRTIs), proteazni inhibitori (PIs) i inhibitori fuzije.

Kod nas još nisu registrovani:

a) Inhibitori integraze (najnovija klasa lekova još u fazi ispitivanja), sprečavaju ugrađivanje provirusne DNK u genom zaražene ćelije. Specifični su za virus, tj. deluju samo na virusne molekule, pa nema štetnih efekata na ljudske ćelije. Očekuje se da će neželjena dejstva ovih lekova biti relativno blaga (proliv, muka, povraćanje, glavobolja).

b) Interleukin - 2 (IL-2) je u fazi ispitivanja. Ovaj eksperimentalni tretman se koristi pri kombinovanoj terapiji i služi da podigne nivo CD4 ćelija u krvi. Tokom njihove upotrebe moguća su neželjena dejstva slična jakoj prehladi.

c) Fiksne kombinacije nukleozidnih inhibitora: abacavir + lamivudine (ABC + 3TC ), Kivexa, Epzicom i tenofovir + emtracitabine (TDF + FTC ), Truvada.

d) Proteazni inhibitori: tipranavir (TPV), atazanavir (ATZ), Reyataz, fosamprenavir (FPV).

KOMBINOVANA TERAPIJA (tzv. HAART - visoko-aktivna retrovirusna terapija)

Terapiju određuje lekar specijalista za zarazne bolesti (infektolog). Terapija je individualna, sačinjena od tri ili više klasa lekova (kombinovana) i mora se primenjivati prema režimu koji je propisan. Generalno, sa terapijom treba početi pre nego što broj CD4 ćelija padne ispod 200/mm3 palzme. Ukoliko se jave simptomi AIDS-a, sa terapijom se odmah kreće, bez obzira na broj CD4 ćelija.

Kao početna terapija se obično primenjuju:

• dva inhibitora reverzne transkriptaze i jedan inhibitor nenukleozidne reverzne transkriptaze;

• dva inhibitora reverzne transkriptaze i jedan inhibitor proteaze - kombinacija pojačana sa Ritonavirom (Norvir).

Lekar, kada odlučuje koje lekove i u kojoj kombinaciji će da prepiše, uzima u obzir:

• da li je osoba ranije koristila ARV terapiju, koje kombinacije i koliko puta je menjana kombinacija lekova;

• koji je bio razlog promene kombinacije (neželjeni efekti, rezistencija virusa na terapiju);

• stanje imunog sistema pacijenta, prateće infekcije i bolesti.

Efikasnom ARV terapijom smanjuje se razmnožavanje virusa, a samim tim i njegova količina u krvi, do nivoa kad test (PCR) ne može da ga otkrije (viral load je manji od 50 kopija virusne RNK u 1 mililitru plazme).

PSIHO-SOCIJALNA PODRŠKA

SAOPŠTAVNJE SVOG HIV STATUSA PORODICI I PRIJATELJIMA

Osobe koje žive sa HIV-om u našoj sredini žive okružene predrasudama i osudom. Neosnovani strah i zablude utiču na izbegavanje društvenih kontakata sa HIV pozitivnim osobama.

Saopštavanjem porodici i prijateljima, obezbeđujete njihovu podršku u teškim periodima. Vi najbolje možete da procenite u koje osobe iz Vašeg okruženja možete imati potpuno poverenje, kao i na koji način i kada ćete im saopštiti. Ukoliko niste sigurni kako to da učinite, možete se posavetovati sa psihologom ili savetnikom.

POMOĆ PSIHOLOGA

Psiholog je stručna osoba koja Vam može pomoći da prevaziđete probleme koji prate HIV infekciju vezane za: odbacivanje od strane porodice, strah od kontakta sa drugim osobama, gubitak samopuozdanja, samoizolaciju, strah od razotkrivanja HIV pozitivnog statusa, depresiju, napetost i sl.

GRUPE ZA PSIHO-SOCIJALNU PODRŠKU OSOBAMA KOJE ŽIVE SA HIV-OM

Psiho-socijalna podrška se odnosi na pomoć ljudima, od toga da se prebrode psihološke krize uz neformalna druženja, pa do davanja potrebnih informacija i saveta kako na što bolji način urediti svoj život u novonastalim okolnostima. Pored psihologa, postoje osposobljena lica koja Vam mogu pružiti potrebnu psihološku, ali i socijalnu podršku. Oni rade ili volontiraju u različitim nevladinim organizacijama i grupama samopomoći za osobe koje žive sa HIV-om. U ovim organizacijama, Vi, članovi Vaše porodice, partner ili prijatelji, možete razgovarati o problemima vezanim za HIV/AIDS.

Besplatne savete vezane za saopštavanje svog HIV pozitivnog statusa drugima i početne informacije po saznanju HIV pozitivnog statusa možete dobiti od savetnika u Centrima za dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje (DPST)

SEKSUALNI ŽIVOT I HIV POZITIVAN STATUS

Biti HIV pozitivan ne znači automatski biti i seksualno neaktivan, odnosno odreći se seksa.

HIV virus na više načina može uzrokovati smanjenje potencije. Najčešći uzroci su:

a) psihološki problemi sa kojim se osoba susreće zbog saznanja svog statusa (npr. depresija, anksioznost, nervna napetost i sl), kada se možete obratiti psihologu;

b) HIV virus može da ošteti nerv u penisu koji kontroliše erekciju;

c) lekovi (npr. Videx, Zerit, inhibitori proteaze i Ritonavir) – u tom slučaju možete se obratiti Vašem infektologu.

Postoje lekovi, kao što je Viagra, koji povećavaju potenciju. O korišćenju ovih lekova neophodno je posavetovati se sa infektologom zbog mogućnosti interakcije sa ARV lekovima!

Seksualni odnos (vaginalni, analni i oralni) treba uvek da bude praćen korišćenjem zaštite (kondoma i lubrikanta), bez obzira na to da li je Vaš partner HIV pozitivnog ili negativnog statusa. Razlog tome je višestruk:

• mogućnost da inficirate partnera, ukoliko je Vaš partner HIV negativan;

• mogućnost reinfekcije HIV-om, ukoliko je Vaš partner HIV pozitivan;

• mogućnost infekcije polno-prenosivim bolestima (gonoreja, sifilis, herpesi, hepatitisi, hlamidija, itd).

Moralno je da obavestite seksualnog partnera o Vašem HIV statusu.

Ukoliko ste seksualno aktivni, savetuju se redovni pregledi kod dermatovenerologa, ginekologa (za žene) i urologa (za muškarce). Za pregled kod dermatovenerologa i urologa potreban Vam je uput lekara opšte prakse, a osnovni ginekološki pregled možete obaviti u Vašem Domu zdravlja. Ovo su ujedno i osobe sa kojima možete razgovarati o eventualnim nedoumicama u pogledu reproduktivnog i seksualnog zdravlja.

Za savete se možete obratiti i savetnicima u Centrima za dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje, infektologu kao i nevladinim organizacijama koje imaju razvijene servise za savetovanje i podrsku.

Polno prenosive infekcije (PPI) ili venerične bolesti

To su zarazne bolesti koje se prenose polnim odnosom ili neposrednim kontaktom zdrave sa inficiranom osobom. Često i lako menjanje seksualnog partnera, alkoholizam, zloupotreba droga, nekorišćenje zaštite, utiču na pojavu PPI. U većini slučajeva, a posebno kod žena, simptomi infekcije se ne prepoznaju. Najčešći znaci bolesti su:

• Pojava belog pranja kod žena ili iscedka kod muškaraca, neprijatnog mirisa.

• Bol ili peckanje prilikom mokrenja; prekidanje mlaza mokraće.

• Bol u polnim organima - genitalijama. Bolna erekcija; bol prilikom seksualnog odnosa.

• Krvarenje posle seksualnog odnosa.

• Često i obilno mokrenje.

• Svrab i osip na ili oko polnih organa.

• Krvarenje između ciklusa.

10 STVARI KOJE MOŽETE DA UČINITE ZA SEBE

1. Izgradite dobar, iskren i otvoren odnos sa svojim lekarom. Osećejte se slobodno da mu postavite svako pitanje, razgovarate o dilemama...

2. Pridružite se nekoj grupi ili organizaciji koja pruža podršku osobama koje žive sa HIV-om/AIDS-om.

3. Kontaktirajte kvalifikovanog psihologa ili socijalnog radnika. Može Vam pružiti podršku i pomoć.

4. Učestvujte na radionicama i seminarima na kojima možete naučiti mnogo više o HIV-u/AIDS-u. Pratite emisije, posećujte internet-stranice sa tom tematikom.

5. Informišite se o svojim lekovima, tj. ARV terapiji. Tako ćete znati više o njihovom delovanju, pojavi neželjenih efekata, uticaju na promenu osećanja i raspoloženja...

6. Vežbajte redovno, dišite pravilno, šetajte, istežite se. Odmarajte se dovoljno.

7. Pravilno se hranite.

8. Ako možete, radite.

9. Oslobodite se svih veza, osećanja ili stanja koje Vas opterećuju i čine nesrećnim. Pokušajte da poboljšate odnose koji su Vam važni.

10. Naučite da živite sa bolešću, ne dajte da ona gospodari Vama. Nađite hobi, putujte, istražujte, uživajte u prirodi. Počnite ili nastavite školovanje, bavite se dobrovoljnim radom, družite se, smejte. Potražite spokoj u molitvi ili meditaciji.

Izvor; publikacija “Živeti sa HIV’om“ Beograd 2006